Moje priče

Samostalni život u velikom gradu – prednosti i mane

Je l’ i ti počinješ da živiš sam?

Pre tri godine, upisala sam „Fakultet za medije i komunikacije“ i iz izuzetno malog mesta preselila se u naš glavni grad. U to vreme, straha od nepoznatog nije bilo, s obzirom da sam već tokom srednje škole prilično putovala tamo i nazad. Mislim da sam doživela reality check tek kada sam već bila u novom stanu, sama, sa neraspakovanim stvarima i uz nemogućnost da mirno zaspim…

Danas, neki snovi koje sam na početku želela više ne želim, stvari i osobe u koje sam verovala više ne verujem i ono što sam mislila da poznajem više ne mogu ni da razumem.

Međutim, poteškoće su sastavni deo procesa, a prednosti i mane samostalnog života u velikom gradu su međusobno neisključive…

Živiš sam, dakle imaš sopstvenu oazu mira?

Po prvi put dolaziš u situaciju gde nema roditelja, braće, sestara, koji bi te konstantno ometali u onome što želiš da radiš. Nema nikog da se buni što ostavljaš čarape na podu, držiš neoprane sudove već pet dana ili ne učiš jer ti jednostavno nije do toga danas.

ALI, taj mir je ponekad i nepoželjan.

Ljudska smo bića i prema tome ubilo bi nas da svakog dana, po ceo dan ili cele nedelje budemo u potpunosti sami. Tišina ponekad i nije toliko prijatna. Na primer, često se dešava da uključim televizor (koji nikada ne gledam), samo kako bih stvorila utisak da nisam sama. Ponekad se osećam usamljeno i to je normalno. Negde se ove dve stavke smenjuju iz dana u dan, zavisi od raspoloženja i obaveza.

Živiš sam, dakle možeš da se hraniš kako god želiš?

Pre selidbe, sećam se da sam zapisivala i prikupljala vegetarijanske recepte koje sam želela da isprobam. Slagala bih kada bih rekla da sam makar i trećinu zaista isprobala. No, imam mogućnost da se hranim kako i kada želim, s obzirom da ne zavisim ni od koga. Sama odlučujem šta ću pojesti za doručak, ručak i večeru, a ukoliko poželim da iskokam kokice u 2 ujutru niko me neće pogledati popreko.

ALI, proces svakodnevnog planiranja obroka, kupovine namirnica i kuvanja izuzetno smara…

Fakultetske, ali i ostale obaveze, ne dozvoljavaju toliko slobodnog vremena. Ne kažem da ono ne postoji, nego kada konačno možeš da uhvatiš malo vazduha nikako ti nije do kuvanja. Jednostavno, poželiš da te u pauzi sa učenjem već čeka gotov i postavljen ručak na stolu. Međutim, to je daleko od mogućeg. A još onaj osećaj kada je frižider prazan, pa te iz petnih žila mrzi da se obučeš i izađeš napolje… To je tek novi nivo smaranja. 🙂 Pored toga, često jedeš u hodu i napolju između predavanja ili drugih obaveza, pa ponekad i ne možeš da biraš šta ćeš pojesti.

Živiš sam, dakle možeš da spavaš i ustaneš kad god ti se prohte?

Konačno nema nikog da „zvoca“ oko surfovanja po društvenim mrežama u kasnim satima ili zbog ustajanja posle podneva. Takođe, nikog nema ko bi te mogao slučajno probuditi raznim šumovima ili bukom po kući.

ALI, zbog toga često u potpunosti poremetiš san.

Kada sam tek počela da živim sama, bilo mi je čudno da legnem rano, a smetala mi je i tišina. Nekako, mogućnosti je bilo na pretek – možeš da gledaš film, čitaš knjigu, izađeš sa društvom, gledaš TV itd. pa su krevet i kvalitetan san postali misaona imenica. Tek kada sam shvatila koliko nedovoljno i nekvalitetno spavanje zaista utiče na ishranu i koncentraciju, morala sam da uspostavim rutinu koju će se pridržavati. Tek sada, zaista mogu dovoljno da se opustim i zaspim na vreme bez distrakcija.

Živiš sam, dakle možeš da kupuješ šta god želiš?

Recimo, niko te neće smarati zbog toga što si kupio knjigu umesto večere ili zbog toga što si platio picu umesto da si otišao do supermarketa.

ALI, to znači da nekontrolisano i mnogo više trošiš novac.

Kada mogućnosti za trošenje ima na pretek, a finansijskih sredstava i ne baš, ponekad je teško reći „ne“ novoj bluzi ili cipelama. Ponekad je teško prebaciti se na mindset: „Aha, ukoliko udovoljim sebi i kupim ovaj magazin sutra neću imati para za doručak“. Mislim da je ovo nešto što se trenira – čisto ekonomisanje i postavljanje prioriteta. Iskrena da budem, meni je najteže savladati ovu stavku.

Možda i najvažnije – finansijska nezavisnost postaje sve više neizbežna…

Imam sreću da su mi do sada roditelji, iako nimalo olako, mesečno plaćali stan i račune. Međutim, kako zaostajem sa isplaćivanjem faksa, predugo sam „sedela“, uživala i čekala da novac padne sa neba. Naravno, realan život ne funkcioniše tako i kada živiš sam pronalaženje posla postaje primarna opcija, odmah do fakulteta. Ne govorim o gigantskim sumama zarade, ali bi i prosečna srpska plata mnogo olakšala tvoj život u velikom gradu. I dalje imam vrlo jednostavan cilj – da mogu da sednem u kafić sa dečkom ili drugaricom i ne gledam cene kafe. Možda zvuči kao kliše, ali kada živiš sam, to da li je kapućino 200 ili 300 dinara mnogo znači.

Treba imati na umu i sledeće stavke prilikom samostalnog života u velikom gradu:

  • Imati cimera obezbeđuje manji trošak novca, ali poništava mogućnost za sopstveni mir i organizaciju
  • Apliciranje za dom još više snižava troškove, ali je tek onda teško pronaći minut za sebe kada su u tvojoj sobi još dve, često nepoznate, osobe
  • Ukoliko odlučiš i možeš da živiš sam, you need to step up your game – pokušaj da u samom startu započneš neki honorarni posao, ali razmisli i o full time poslu tj. vanrednim studijama

Pročitaj i:

Koliko je teško pronaći dobar posao tokom studija?
Kako zaista izgleda rad u knjižari?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *