Iz ugla... Stefana Mihajlovskog: odlomak iz nove knjige
Iz ugla...

Iz ugla… Stefana Mihajlovskog: odlomak iz nove knjige

Danas otvaram novu rubriku – „Iz ugla…“, a prvi gostujući autor  je Stefan Mihajlovski sa temom: odlomak iz nove knjige.
Izuzetno mi je drago što je Stefan odlučio da baš mojim čitaocima premijerno predstavi deo magije koja nas uskoro čeka u štampanoj formi! 🙂

Iz ugla… Stefana Mihajlovskog: odlomak iz nove knjige „Ispod grla: Da li ste ikada bili u krevetu sa psihopatom?“

Uleteo sam u svoju sobu. Hteo sam da zaključam vrata za sobom, ali ključa nije bilo. Sklonili su ga iz očiglednih razloga. Verujući da će poštovati moje stanje, nisam se vratio u dnevni boravak da im ponudim još malo histerije. Zapravo, histrioničnosti.

Ovo je, koliko je bio psihički problem, podjednako postala i želja za teatralnošću. Ne znam da opišem te momente. Ne znam čak ni da prevedem ono što slušam o njima na psihoterapiji. Bitno je da imam način da ispraznim sve što osećam.

Baš kao što sam obećao sebi, zagrlio sam svog plišanog medveda. Onda sam krenuo da ga grizem i učinilo mi se da mu oči postaju tužne. Još jednom sam ga ugrizao. Nije se opirao. Odustao sam od njega. Iz kutije sa igračkama, izvukao sam patuljke. Bez Snežane, nju sam bacio, jer bi mi samo sjebala zamišljenu priču. Zlu kraljicu sam odlučio da igram sam, bez figure.

Uzeo sam najglupljeg patuljka. Dugo sam ga mazio po glavi. A onda sam dobio želju da mu nanesem bol. Udarao sam ga o sto. Nije bilo reakcije. Setio sam se! Ugaziću ga! Skakao sam po njemu dugo, kao što je Marko skakao po mom stomaku. Ispuštao je zvuk kao i sve one igračke koje proizvode čudne zvuke pod pritiskom. To me je podsećalo na jauke. I smirivalo me je. Nisam ništa govorio. Samo sam osećao zadovoljstvo. Čisto zadovoljstvo!

Kada sam se umorio, shvatio sam da je vreme za spavanje. Izvadio sam tabletu i pokušao da je nabijem jadnom, glupom patuljku u usta. Potom sam pogledao medveda. Više nije izgledao tužno. Sada je bio dotučen. Njegov vlasnik je radio nešto mnogo loše. Iz straha da me sopstveni medved ne osudi, hteo sam još brže da zaspim. Izvadio sam novu tabletu i stavio je sebi pod jezik. Valjda da brže deluje, jebem li ga. Potom sam je progutao.

Preskočio sam jadnog, glupog patuljka jednim korakom. Legao sam u krevet. Zagrlio sam medveda. Popričao sam sa njim o nečemu čega se ne sećam baš najbolje. A pred spavanje sam imao san – da spavam stotinu godina i jedan dan.

View this post on Instagram

Alijenacija ✖ Hibernacija ✔

A post shared by Stefan Mihajlovski (@mihajlovski_s) on

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *